Krvavi sukob Sinje Glave i Prisjana oko spornog šumskog zemljišta na mestu zvanom Zdravčij Vrh obeležio je 24. decembar 1935. godine. U toj masovnoj tuči jedan seljak je poginuo, jedan je teško ranjen, a još osam lica zadobilo je teže povrede. Sukob koji je trajao više od trideset godina konačno je završen sudskom presudom.
Tabela sadržaja
Spor koji je trajao decenijama
Sve je počelo još mnogo godina pre tragičnog događaja. Oba sela — i Sinja Glava i Prisjan — polagala su pravo na oko 50 hektara zemljišta pokrivenog šumom na Zdravčijem Vrhu. Sinja Glava je pečalbarsko i izuzetno siromašno selo sa malim i kamenitim atarom, pa su seljaci svake jeseni odlazili na to mesto da pripreme lisnik za stoku (suvo lišće za ishranu stoke).
Parnice su se vodile godinama, a presude su se smenjivale — čas je sporno mesto dodeljivano jednoj, čas drugoj strani. Godine 1925. postavljene su privremene granice, ali Prisjan nije bio zadovoljan i najavio je žalbu. Obrazovan je izborni sud koji je doneo svoju presudu, ali ni ona nije bila izvršna. Na kraju, seljani tvrde da je Zdravčij Vrh konačno dodeljen Prisjanu, no svađe su se nastavile iz godine u godinu.
Kako je došlo do tragedije
U jesen 1935. godine seljaci iz Sinje Glave otišli su na Zdravčij Vrh i posekli šumu. Posečeno lišće su složili u gomile kako bi se osušilo, a 24. decembra krenuli su da ih preteraju kući.
Neko je o tome obavestio seljake iz Prisjana. Prisjanci su odmah pošli u susret, noseći sa sobom sekire, motike i vile. Predvodio ih je njihov seoski starešina Svetomir Živković. Sa druge strane, starešina Sinje Glave Aleksa Stojanović išao je ispred svojih seljana. Prema iskazima Sinjoglavaca, Prisjanaca je bilo preko stotinu, a predvodio ih je i Petar Stanković — navodno s puškom u ruci. Neki su tvrdili da su Prisjanaci postavili pravu zasedu.
Kada su seljaci iz Sinje Glave pokušali da natovare lisnik na kola, Prisjanci su im to pravo osporili. Ubrzo je izbila svađa, a potom i opšta tuča. Sekire i motike su letele, a kamenje je fijukalo na sve strane. U toj borbi Svetomir Živković je poginuo od nekoliko udaraca sekirom. Aleksa Stojanović je teško ranjen i prevezen u bolnicu u Pirotu. Petar Đokić je takođe teško ranjen, a još osam lica je zadobilo lakše povrede.
Istraga i suđenje
O događaju su odmah obavešteni sresko načelstvo i državno tužilaštvo u Pirotu, pošto se sve odigralo na teritoriji nišavskog sreza. Komisija je izašla na lice mesta radi uviđaja.
Suđenje je vođeno pred Okružnim sudom, pod predsedništvom predsednika suda Živojina Panajotovića. Pretres je bio detaljan i dugotrajan. Optuženi su uglavnom priznali da su učestvovali u tuči, a neki su naveli da su branili svoju imovinu. Interesantno je da su kao svedoci nastupali lakše ranjeni učesnici — iako su i sami pretrpeli udarce, nisu želeli da optužuju jedni druge.
Presude
Nakon završenog suđenja, sud je izrekao sledeće kazne:
- Aleksa Stojanović, kmеt Sinje Glave — 3 godine strogog zatvora
- Mihajlo Vidanović — 2 godine i 7 meseci strogog zatvora
- Svetislav Vidanović — 2 godine i 6 meseci strogog zatvora
- Radisav Jocić — 2 godine i 6 meseci strogog zatvora
- Nikola Marinković i Petar Nešić — po 1 godinu zatvora
- Takođe, svi osuđeni su kažnjeni i novčanom kaznom
Branitelji osuđenih odmah su po izricanju presude najavili žalbu Višem sudu.
Kraj jednog dugog spora
Krvavi sukob Sinje Glave i Prisjana ostaje upozorenje na to kako nerešeni sporovi oko imovine mogu tokom decenija prerasti u pravu tragediju. Ono što je počelo kao neslaganje oko 50 hektara šumskog zemljišta, završilo se smrću jednog čoveka, teškim ranama dvojice i zatvorskim kaznama za šestoricu seljaka.
Danas, Zdravčij Vrh pripada katastarskoj opštini Prisjan.
